Ne ljuti se ćaća
što tugujemo i plačemo.
Mater ja i braća
tužni smo jer te volimo.
Otišo si u nedjeljno jutro
ki da si znao..
Tîho al' žustro
samo si pao...
Ne, ne brini ćaća za mene
čvrsta sam ki stina,
Živit će uspomene
u svakim novim jutrima.
Zamolit ću te nešto
od gore dok gledaš ti...
Znaj bit će to često
i nemoj se umoriti.
Čuvaj nji' troje,
sve što želim je to.
To je tvoje i moje,
dobro znaš to.
Pamtit ćemo te ćaća,
neka si od nas odsutan..
volimo te mater ja i braća
u nama si uvik prisutan.
Imamo mi našeg anđela
znaš ćaća, sad ste dva.
Materina tuga je golema
pozdravi joj vašeg anđela.
Ubija me ćaća di dolazim
prije kuće na grob ti se javim,
pa onako uplakana sva...
Odem do našeg kućnog praga.
Putem brišem lice mokro..
A ćaća moj zašto si otišao,
zar si stvarno morao?
Iznenada i u samo jutro.
