Domoljubno pero
Mihaela Karoglan
ZAŠTO PIŠEM O BRANITELJIMA?
Kakvo pitanje kad odgovor je lak,
Misliš da možda nisu zaslužili?
Za ovo što im pišem moraš biti jak
Da se ne bi rastužili!
Stisnut ću šaku i snagu skupljati,
Kojim stihom prići nekom od njih?
Neću bijes ispuštati
zbog sinova hrvatskih.
Sitim se lica nasmijani'
Mladosti bez straha,
Pa zar ću ih pustiti,
Bez daha?
Ne, neću da su im noći bijesne
Nek su prošle godine duge,
Još im uniforme nisu tijesne
Tu su još jedni uz druge!
Poštenim putem kroz život kroče i dalje
Tu su s nama pognute glave,
Ma podigni je brate nema predaje
Još kročite putima slave!
Dok diše duša u rovu nasmijana
Ki da sam s vama svi ovi' godina,
Zbog izgubljeni' sinova i mladosti
Davat ću vam stihove do starosti!
Foto: UCM
Autor: Mihaela Karoglan
