Domoljubno pero
Mihaela Karoglan
SUZO NEISPLAKANA
Dok ti gledam sjaj u travi
Granje što vjetar njiše,
Misli lete po glavi
A srce kuca tiše.
Kad bi gledali očima ka' šta gledam ja
Rodna grudo, suzo neisplakana,
Sjala bi nam u zlatu sva
Domovino nam jedina.
Dok gledam tu lipotu i brda što je krase
Sjećanja me taru svu,
Kako da te od zla spase
I prehraniš svoju sirotinju.
Oj suzo neisplakana
U grlu jecaj tih,
Što si mi domovino tužna
Pa dajem ti ovaj stih.
Zapivaj s planine
Gromko i glasno,
Nek se čuje s visine
Srce naše hrvatsko!
Foto: Danijel Hromin
Autor: Mihaela Karoglan
