Kao da me strila u srce pogodi
kad čujem riči te,
duša i srce mi izgori,
zaboravija si... vrati se!
Iša si branit mene
i sve koji puške nisu uzeli.
I sve naše divne livade
što su nam bili zauzeli!
Za što si se borija? Da ti kažem ja
dok sidim negdi a duša mi izgara..
Iša si jer bila je slomljena Slavonija
domovina ti je krvarila!
Stavija si život svoj
za puteve kojima kročim sad,
to je dom moj,
zaboravija si da si bija mlad!?
Zaboravija si kolone straha
kad kažeš "za što sam se borija",
vuka si leševa iz praha
tad se nisi bija umorija!
Borija si se za naše more,
za planine i dicu našu,
da svak 'odat slobodan more,
za Lipu nam našu!
Da tebe nije bilo tad
koji si krvarija i plaka u rovu
ne bi ti ja pisala sad,
možda bi imala domovinu novu!?
Kad ti kažem sada ovo ja
nisi se borija ko će bit u vladi,
za Hrvatsku si se borija
i nemoj da nas vlast zavadi!
I još nešto neznanče Lipe mi naše,
poslušaj me makar na tren.
Hvala ti kažem i ljubim Očenaše
NIKAD NEĆEŠ BIT ZABORAVLJEN!!
