Domoljubno pero
Mihaela Karoglan
ZADNJI KRIK DOMOVINE
NA SPOMEN ČASNOM GENERALU SLOBODANU PRALJKU
Posramljena stoji u sobi di zadnja nada umire
Imala je slušalice
S uzdahom je jecala
I tuđinca slušala.
Svu bol je gódinama trpila
Na optužbe nije se branila
Već je bila osuđena
Ta naša mala Domovina.
Gledam zadnji krik moje Hrvatske
Ustala je i glasno reče:
S prijezirom odbacujem sve
Časni sude...
Drhtavom rukom herojskog čina
Zadnji krik ispušta moja domovina
Plače i krik se zaori
Od Hrvatske boli.
Pamtit ćemo je u tuđoj zemlji
Di su je ubili i sinove njene ostavili
Zna se 'ko je krivac
JA NISAM RATNI ZLOČINAC!
Još se krik ori i jeka ga nosi
Obiša' je domovinu i dalje ga vitar nosi
Nosit će ga godinama
Dan kada je kriknula Hrvatska!
Foto: DPCM
Autor: Mihaela Karoglan
