Domoljubno pero
Mihaela Karoglan
DOMOVINO ZAŠTO ŠUTIŠ?
Koliko izgubljenih života
Mene je domovino sramota,
Još i sad osjećam ponos a stapa se u bol
Na njihovoj rani opet je sol.
Peče... a ti šutiš
Nikako da mudro zboriš,
Zar ti nije jasno
Da još nije kasno!
U ime onih koji više nema
Nek' se ne srame ni živih uspomena,
Ne šuti više molim te
Pišem ti ovo jer volim te.
Bole rane, bole uspomene
A samo smo bili željni slobode,
A kako da u njoj uživamo
Kad je mi domovino još nemamo.
Zar ti nije žao izgubljene mladosti
Oni što ostadoše ne dožive ti starosti,
A devedeseta dobro znaj
U nama je ki nebeski raj!
Volimo njene rane i boli
Ako i ti ih voliš za njih se bori,
Ne želimo heroje pokrivene trobojnicom
Već da dožive starost sa svojom dicom.
Nemoj više šutjeti, daj digni svoj glas
U ime onih što ih nema i u ime svih nas,
Brani svoje branitelje
Ne daj da ih gaze neprijatelji.
Foto: DPCM
Autor: Mihaela Karoglan
