Mihaela Karoglan

Skromno i u štalici

U jaslicama u noći

Tiho i na slamici

Žudia je slobodici.

Tako se rodia

I nama se obratia

Da  bi ga osudili

I na križ ga razapeli.

Sritan ti Božić što nam dolazi

Domovino znaš li što ovaj put prolazi

Tužan će se rađati

Opet u gorkim mukama umirati.

Glasa pustiti neće

Da bi u tebi opet bilo sreće

Na slamici u štalici

Ka' u nekoj tamnici.

Domovino želim ti svu sreću i sokolove u visini

Nemoj da ti ginu tamo negdi opet u tuđini

Pruži im ruku i pokaži put

Nemoj da svit je na nji' ljut.

A kad na Božić zvona čuješ ti

Domovino molim te nemoj plakati

Još sinovi tvoji su u letu

Nek su negdi među zidinama u tuđem svijetu.

I da te upitam domovino nešto

Kako se Božiću radovat kad srcu je teško?

Branit tebe i sinove tvoje

Umoriše se pišuć' ruke moje.

Zato glasno i krik nek se ori

Nek čuje i Bog gori

Zašto domovino Božić slaviti

A tužan i bolan ujutro ustajati?