Mihaela Karoglan

Tebi koji si shrvan od bola

Koji gucaš riči iz njiovi pogani usta

Lipe ti se za dušu ka smola

A krv ti u grudima kola.

Pobjeći ali kuda i zbog čega

Zar riči ubijaju gore od metka

Kad bi znao da si branio njega

Svaka rič bi mu bila slatka.

Digni glavu i ne plači

pusti riči pogane

Budi uz moje jači

I pivaj borbene!

A kad ti na ulici nešto kažu

Nemoj im ništa odgovoriti

Nek sami sebe lažu

A sokol nek nastavi letiti.

Leti po svetoj zemlji ti

Pogani će se kad-tad posramiti

Ako ne pred tobom

'Oće pred dragim Bogom!!

Ja ću ti sad nešto kazati

Tiho najtiše iz duše

Ne brini dal' će te pogani poštivati

Ja ću ti uvik za domovinu zahvaljivati. A vitar puše, nek samo puše...