Nečujna i mala
puna boli i shrvana,
polako je pala
u zoru, u svitanje biloga dana!
Ne...nisu birali
krvoločne zviri
sve su ubijali
željni krvi da ih smiri...
Palili su domove i svetišta
gladni krvi,
krenuli su na kućna svratišta
takmičili se ko će prvi...!
Izvlačili su čeljad svu,
udarali sa čim su stigli...
Ostavili kuće zamrljane krvlju,
ponašali se kao zviri!
To malo selo u zadarskom zaleđu
pamtit će dan taj
i onu tenkovsku rđu
te uzvik: "Ubijaj"!
Škabrnjo mirno spavaj
i svoje anđele pamti,
nikad ne zaboravljaj
da zlo se zlom vrati!!
