Mihaela Karoglan

 KAMEŠNICA I JA

Tu me mater davno rodila

di ljudi bosi Gospi odaju,

svojim mlikom me podojila

život mi dade u Cetinskom kraju.

Običaji stari se čuvaju

u sridu se gađa,

svi Gospi pivaju

u srce te pogađa.

Dok Cetina svoje pute putuje

pogled bi uvik skrenula,

srce bi da luduje

kad bi Kamešnicu pogledala.

Gledala je svakog dana

divila se lipoti toj,

podno svoda nebeskoga

bila je život moj.

Zov divljine u meni se budio

zvala me je stalno,

gledati je odozdo

bilo mi je bolno.

Ona meni prkosila

ja je začuđeno gledala,

dal si mi ti bolna rana

gledala bi u nju i uzviknula.

Gledala ja nju godinama

gledala i maštala,

da odam po njenim putevima

od želje sva sam izgarala.

Sanjala bi pobjede

na njeni vrhovima,

di se valjam niz livade

sa vukovima.

Čudna ona, čudna ja

ona visoko gore

a ja dite sa kamena

ma ko nam što more.

Ta ljubav što se je rodila

davno prije mnogo godina,

ona nas je spojila

iste smo, bile kamen il' stina.

Želja mi se ispunila

išla sam putima djetinjstva,

na vrh Konja se popela

sad je mirna duša moja.