Tog dana oči pune sjaja
Suza u oku zaiskri
Priznata je moja domovina mala
Ruka se prikrsti.
Bože hvala ti svi smo govorili
Dok si dalje krvarila
Mi smo za tebe molili
Nisi se pridavala.
Gledala sam vijesti u iščekivanju
Radovala se a čemu
Tvome ranjavanju
Ili priznavanju.
Ne... ne mogu ti sad kazat kako
Bilo je suza i sriće
Al' tada sam se radovala jako
Da nešto ipak bit će.
Onaj ko to nije proživija
Ne može ti pisat vako
I tada kako je slavija
Dok suza se lila niz oko.
Kad te pogledam sada
nek te nisam branila
tužna sam i posramljena
domovino moja mala.
Tužna zbog tvoji sinova
izgubljenih života
zbog njihovih tada snova
mene je sramota.
I ja sam domovino dio tebe
ja ti biram vlast
al nije ti do mene
a njima nek je u slast.
Ja ću patiti ka i heroji
pismom ću ti prići
ma ko se koga boji
TRIBA DALJE IĆI !
Nakon toliko godina
Samo da ti se javim
I kažem HEROJIMA
jako vas volim.
Još sam ono dite sa kamena
koja se divi HEROJIMA
DOMOVINO VOLJENA
NE PADAJ NA KOLJENA !
