Domoljubno pero
Mihaela Karoglan
BRANITELJI
Krunica oko vrata i sjaj u očima
Mahanje na kućnim pragovima,
Lice obasjano ki da su anđeli
A mnogi su za dom pali.
Koračali su tamnim stazama
Ostavili rodbinu u suzama,
U tamnim noćima kamen im kušin bija
Svak je na svoj način molija.
Strah nisu pokazivali
U zoru bi se na potocima umivali,
Još jedna noć prođe pomisliše
I Bogu se zahvališe.
Stiskali su križ šta na prsima im je bija
Svak je kako zna krunicu molija,
U mislima da im je poljubit kućni prag
Kazat mu koliko im je drag.
Stisnut se na prančioku
Uvatit još koju sunčevu zraku,
Al to im je samo san
Kad im je i ovaj dan tužan
Poviče jedan 'Pazi'
Četnik nas gazi,
Krik se zaori
Od hrvatske boli.
Boli još jače
Kad za njim majka zaplače,
Samo jedan dan opisivam ja
Koja ništa nisam vidila
Zbog boli što osjećam od njih
Branitelja hrvatskih,
Ako prestanem i ja pisati
Ko će im dušu malo umiriti?
Kako im reć HVALA
ZA SINOVE ŠTO MAJKA JE DALA.
Neznanče i heroju Lipe Naše, ne poznaš ti mene a ni ja patnje vaše.
Samo sam ti tila dati riči svoje, da ih vide oči tvoje, da znaš da i ja patim i mladost ne mogu da vratim...
Ne borim se sa puškom već sa svojom dušom!
Foto: Fb/Mihaela Karoglan
Autor: Mihaela Karoglan
